Света Три Јерарха
12.фебруар/30.јануар
«Ми смо једнаки пред Богом, као што видиш, међу нама нема дељења, нити какве год међусобне противности. Сваки од нас одељено, у своје време, потакнут божанственим Духом, написао је одговарајуће поуке за спасење људи. Оно што смо научили скривено, то смо људима предали јавно. Међу нама нема ни првога ни другога. Ако се ти позиваш на једнога, ту су у том сагласна и остала двојица. Зато заповеди онима који се препиру око нас, да прекину спорове, јер као и у животу, тако се и после смрти ми бринемо о томе, да крајеве васељене приведемо ка миру и једномислености. Имајући ово у виду, сједини у један дан нашу успомену, и како теби приличи састави нам празничну службу и другима предај, да бисмо код Бога имали једнако достојанство. И ми ћемо онима који свршавају нашу успомену бити помоћници ка спасењу, јер се надамо да имамо неку заслугу код Бога».
Рекавши то епископу, они се почеше уздизати на небо, сијајући неисказаном светлошћу и зовући један другога по имену.
Јован епископ је одмах умирио у Цариграду оне који су се спорили, установио је тамо празник три светитеља, као што му они заповедише, и завешта црквама да га празнују са потребном свечаношћу. Празник у част три васељенска учитеља: Василија Великога, Григорија Богослова и Јована Златоустога установљен је 1084. године у Цариграду. Када је Јован видео да се успомена ова три светитеља слави месеца јануара, наиме Василија Великога – 1. јануара, Григорија – 25. јануара, Јована Златоустога – 26. јануара, то их је он саставио у 30. дан истога месеца, украсивши празник њихове успомене службом и похвалама.
Свети Василије Велики је превазишао у књижевној мудрости не само учитеље свога времена но и старије; изучио је реторство и философију и као аскета живео је животом врлине, сиромаштва и целомудрија, и улазећи умом ка Боговиђењу, узведен је на архијерејски престо када је имао четрдесет, а био је архијереј 5 година.
Свети Григорије Богослов је био светога живота, учен богослов, због чега је и назван: Богослов. Био је архијереј дванаест година у Цариграду, утврђујући православље.
Свети Јован Златоусти био је велики беседник и одличан тумач Светог Писма, светога живота извор милости и љубави, пун ревности учитељства. Живео је шездесет година, а пастир цркве био је шест година…
Преузето из књиге:
ХЕОРТОЛОГИЈА,
Београд 1961.
Свети мученик Трифун
14.фебруар/01.фебруар
Рођен у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља.
У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика
благодат Божја, те је могао исцељивати болести на
људима и на стоци,
и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар
Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у
велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи.
Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може
истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај
млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где
исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при
повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети
младић чувати гуске и молити се Богу. Када се зацари христоборни
Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он
поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: "О кад бих се могао
удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и
Бога мога!" Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише
најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде
душу своју Творцу своме 250. године.
Сретење Господње
15.фебруар/02.фебруар
СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (грч: Υπαπαντής του Χριστού), празник којим се прославља увођење малог Исуса у Јерусалимски храм, што представља сусрет Бога са својим народом, одн. Црквом коју представља Симеон Богопримац. По том свом карактеру овај празник је добио своје име. Празнује се 2. фебруара.
По Мојсијевом закону,
жена се након порода сматрала нечистом четрдесет дана. После тога
морала је ићи у храм да принесе једно
јагње од годину дана да би се очи
стила од греха.
Оне сиромашнијег стања давале су две грлице или два голуба. Исто
тако, првенац, како од рода људског или од стоке, морао се посветити
Богу. За мушку децу се морао дати откуп
од пет сикала сребра. Нигде се не спомиње да је за
Исуса, као првенца, дат откуп: јер је он
дао себе у откуп за све, и зато што је мајка
Исусова била сиромашна и што је Исус
целог свог живота на земљи био Богу
посвећен. Када је Исусу било четрдесет дана од рођења,
Марија је са
Јосифом и бебом Исусом отишла у
Јерусалимски храм и принела Богу
на жртву само два млада голуба. У храму је био побожни
старац Симеон, који је живео у
Јерусалиму, и коме је
Бог обећао да неће умрети док не види
свога Спаситеља. Старац је у Исусу
познао обећаног Месију, благословио га и
захвалио Богу што му је омогућио да види
Спаситеља. Том приликом старац је и Марија
прорекао тешке тренутке у животу, све због њеног сина: "Гле овај
лежи (сада као мали) да многе (силне) обори и подигне (ниште) у
Израиљу; а и да буде знак против кога ће се говорити. Α и теби самој
прошће нож душу, да се (тако) открију
мисли многих срдаца" (Лк 2,34-35). Због овог догађаја, тј.
сретења малог Исуса са
праведним Симеоном, и сам дан се зове
Сретење.
Празновање
Празник је установљен још у најстаријем добу Хришћанства, али се свечано почео прослављати тек око 541-542. године, за време цара Јустинијана. У Цариграду и околини се беше појавио велики помор, који је за три месеца однео десет хиљада људи, а у Антиохији се јавише јаки земљотреси. На Сретење су држана велика народно-свечана молетствија и невоље су престале.
Овај празник Црква слави 2. фебруара, но ако се деси да пада у Чисти Понедељак (тј. прве недеље Великог поста), његово се празновање преноси на Сирну, тј. Белу Недељу.
Свети Симеон Богопримац
16.фебруар/03.фебруар
У време цара мисирског Птоломеја Фила-делфа изабран би и овај Симеон
као један од знамените Седамдесеторице, којима би поверен посао
превођења Библије са јеврејског на грчки језик. Симеон рађаше свој
посао савесно, но када превођаше пророка Исаију, па дође до оног
пророчанства: ево дјева ће затрудњети и родиће сина,
он се збуни, па узе нож да избрише реч дјева и замени
је са речју "млада жена", и да тако и преведе на грчки. Али у
том тренутку јави се Симеону ангел Божји и задржа га од његове
намере, објаснивши му да је пророчанство истинито, и да је тачно
записано. А да је истинито и тачно, рече му још весник Божји,
увериће се и он сам лично, јер по Божјој вољи неће умрети док не
види Месију рођенога од девојке. Обрадова се праведни Симеон таквоме
гласу с неба, остави пророчанство неизмењено, и захвали Богу што га
удостојава да доживи и види Обећанога. Када Младенац Исус би донесен
Дјевом Маријом у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону, који
беше веома стар и бео као лабуд. Симеон брзо оде у храм и у храму
познаде и Дјеву и Младенца по светлости што зрачаше око глава
њихових као ореол. Радостан старац узе Христа на руке своје и замоли
Бога: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој;
јер видјеше очи моје спасење Твоје" (Лк 2, 29-30). Ту се
десила и Ана пророчица, кћи Фануилова, која и сама познаде Месију и
објави Га народу. Ани је тада било осамдесет четири године. Ускоро
по том престави се свети Симеон. Овај праведни старац Симеон сматра
се заштитником мале деце.
