ТОМИНА НЕДЕЉА - АНТИПАСХА
Догађај васељење
„Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчим во гробјех
живот даровав!“. Радосни тропар, који као рефрен одјекује ових дана у
храмовима и душама православних хришћана, оглашава д
а
је у току празновање Васкрса, Празника над празницима.
Како и доличи највећој светковини, припремни период за Васкрс трајао је
десет недеља, а слављење самог празника потрајаће читавих четрдесет
дана, све до празника Вазнесења Господњег, у народу познатијег као
Спасовдан. Прва, Светла недеља, која је у току, спада у тзв. трапаве
седмице, током којих се не пости у среду и петак. Друга седмица по
Васкрсу је Томина недеља, посвећена догађају који је светом апостолу
Томи прибавио епитет „неверни“ (неповерљиви, сумњичави), а трећа седмица
је посвећена Женама мироносицама које су биле удостојене да, пре самих
апостола, од анђела чују вест о Христовом васкрсењу. Следе Недеља
раслабљенога, Недеља о Самарјанки и Недеља слепога, посвећене догађајима
који су се, додуше, одиграли пре Христовог васкрсења, али у којима је
Црква препознала Господње речи од изузетног значаја за читав људски род
у периоду који ће уследити по Господњем васкрсењу.
„Христос васкрсе из мртвих, смрћу уништивши смрт, и онима у гробовима
дарујући живот“. Господ Исус Христос се у светоотачкој литератури назива
новим Адамом, јер својим доласком на свет, међу људе, својим страдањем и
славним васкрсењем, премошћује до тада непремостиви јаз између Бога и
људи, настао Адамовим падом у рају. На икони „Христов силазак у ад“ у
првом плану су Адам и Ева, прародитељи људског рода, којима Господ пружа
руку да их избави из ропства греху, проклетству и смрти у које су пали
још у првим данима постојања света, одредивши исти трагични пут свим
својим потомцима.
У композицији иконе, одмах поред Адама и Еве, налази се и свети Јован
Крститељ, који пребиваоцима царства таме руком показује на Господа Исуса
Христа, са изразом лица својственим човеку задовољном што се његове речи
управо обистињују. Јер, као што је био Господњи Претеча на земљи, међу
живима, тако је свети Јован пре свог Господа отишао и у царство мртвих
да им благовести о избављењу из вечног боравка „у тами и сенци смрти“
(Лк, 1, 79). Па ако је и човек за кога је сам Господ Исус Христос
посведочио: „Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована
Крститеља“ (Лк, 7, 28), ако је, дакле, такав праведник морао да оде у
ад, онда је јасно колики је био јаз између Бога и људи до тренутка када
је Господ Исус Христос својом смрћу заподенуо битку са смрћу и победио
је својим славним васкрсењем.
Иза Адама, Еве и светог Јована Претече види се мноштво глава. Око неких
сија ореол, око осталих не. Тај детаљ нас опомиње да нема никакве
суштинске разлике између људи који су свој овоземни живот провели пре
Христовог васкрсења и нас који живимо после тог догађаја, централног у
васељенским збивањима. Христова победа над смрћу никога не спасава
аутоматски; она само даје, до тада непостојећу, могућност избора,
опредељења између вечног пребивања у Божјем царству или у царству таме.
Коначан избор је на човеку, а празновање Васкрса, ма колико било
радосно, ипак је само слика вечног празновања које чека све оне који
изврше прави избор.
Извор „Православље“
Свети Владика Николај Охридски и Жички - Христос васкрсе!
И да су у тај непролазни Рај уведени: преступник и
разбојник и сиромашак; преступник Адам, разбојник са крста и
сиромашак Лазар.
Христос је васкрсао, а васкрсом својим отворио врата небеског раја деци Адамовој. И многи су већ ушли у тај рај, који се неће губити, и из кога неће више бити изгнанства. Ако сте то чули, па ипак сте притиснути страхом одсмрти, онда као да и нисте чули. Ако ли сте чули ту радосну вест и примили је у срце своје, онда је и ваше васкрсење на прагу, то јест почело је у вама васкрсавање, које ће се окончати васкрсењем. Ако је та радосна вест постала живот живота вашега, смрт је за вас играчка као везан роб за победиоца у рату.
Зар нисте чули? Зар још нисте чули, да је Васкрситељ извршио обећање Божје, дато Адаму, првом изгнанику?Да ће се од семена женина јавити Неко, ко ће сатрти главу оне вијугаве лажи, оне покорне и преисподње змије. И јавио се Богочовек – Бог спуштен до човека и човек уздигнут до Бога – јавио се у долини плача и ридања међу изгнаницима из Раја. И донео је ослобођење робовима, живот мртвима, здравље болесним, радост жалосним, љубав озлобљеним – све и све најкрупније дарове, најслађе плодове са Дрвета Живота. Убрусом милости обрисао је сузе сужњима. Божанском снагом васкрсао жерку Јаирову и сина удовичина и Лазара и душе грешника, и ум апостола. Сва се природа прегибала и клањала пред Њим, а робови природе радовали. Ако сте то чули зашто сте још жалосни? Зашто ходите оборене главе и газите по сузама својим? Ако сте примили у срце ту радосну вест, треба да је крај ридању вашем.
Зар нисте чули? Зар још нисте чули, да је грех
првог изгнаника из Раја, праоца свих изганинка искупљен – да је
искупљен и опран крвљу Љубави на крсту? Тај грех је значио отпад
деце од Оца и небратство међу браћом, раздор и ненавист из
столећа у столеће, из миленијума у миленијум. Љубав деце према
Оцу била је угашена, и љубав браће према браћи била је угашена.
Зар нисте чули, да је Христос зауставио греховни ветар и утишао
сулуду буру, ветар и буру што су вековима гасили и угасили први
огањ? Зар нисте чули, да је Он запалио нов огањ на угашеном
огњишту љубави? Ако сте чули, за
што вас онда још терете два
изгнаничка бремена: бреме сумње у Оца и бреме ненависти према
браћи? Зашто не баците те две вреће пепела са душе своје, са
огњишта душе своје? Ако сте чули ту радосну вест и примили је у
срце своје, онда су узрасла поново два крила на палој души вашој:
богољубље и братољубље, као два орловска крила. Окрилатио је
биће ваше са два чудесна крила, која вас дижу у небеса, у Рај
небески, у царство крилатих херувима, у бесмртну родбину Господа
Васкрситеља.
