Serbiska Ortodoxa Kyrkoförsamlingen S:t. Kyrillo och Methodius - Malmö

Organisationsnr.

846001-4676

Postgiro  894759-0


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright © 2006-2007 by
S:t Kyrill och Methodius kyrkan i Malmö
Cedergatan 4

215 67 MALMÖ, SWEDEN
tel: 040 830 14
e-mail


Web desing by
Kovach

 

 

Вести


 ПОЧЕТАК ВЕЛИКОГ ВАСКРШЊЕГ ПОСТА

 


   Назива се још и Велики пост ( због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост ( зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни Крс), Велика четрдесетница ( зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана - хајдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.

   Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопусна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим.

Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрење нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.

Начин поста

   Пости се на води, осим суботе и недеље, када се дозвољава уље и вини. На Благовести ( уколико не падну у Страсну седмицу) и Цвети, дозвољена је риба. Додатно разрешење на уље и вино је на Обретење главе Св. Јована Крститеља и на Младенце. Прва три дана овог поста ( понедељак, уторак и среда), до свршетка Литургије пређеосвећених дарова, ништа се не једе. Ко то не може, једе хлеб и течност ( чај или компот) и то тек после вечерње службе. На Велики четвртак, једе се једном дневно и то после свршетка Свете Литургије. На Велики петак се не једе ништа. На Велику суботу, по завршетку Литургије хлеб и вода ( сухоједеније).

Историјат

   Најстарије сведочанство о овом посту потиче с краја II  века. Св Ириниј Лионски (202), у писму папи Виктору (189-198), поводом спора о времену празновања Пасхе, спомиње пасхални пост који је трајао краће него данас (  три дана ), а практикован је свуда. Даље податке о овом посту даје Тертулијан (220), према пракси Римске и Африканске цркве. Он говори о "пасхалном посту у спомен срадања Христових", који је сам Спаситељ одредио, па се у томе смислу сматра да пасхални пост потиче од наређења Господа Исуса Христа.

Из Сиријске дидаскалије (друга половина III века), види се да је пасхални пост трајао једну седмицу, а сигурно сведочанство о пасхалном посту од четрдесет дана потиче из IV века, од Јевсевија Кесаријског (340), као и из Пасхалних посланица Св. Атанасија Великог (373). Данашњи облик Васкршњег поста (грч: Μεγάλη Τεσσαρακοστή - Велика четрдесетница) развио се у V веку.

Пост Страсне седмице

   Иза Васкршњег поста, који се завршава у петак шесте седмице поста ( пред Лазареву суботу), долази Страсна седмица, у коју се исто пости, посвећену страдању и смрти Господа Христа, а по заповести Његовој да ће доћи "...дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лк 5,35). У Апостолским установама о овом посту пише: "Нека се овај пост врши пре поста Пасхе (Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (понедељка), а завршавајући се у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у сво њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења."

Дакле, у Апостолским установама, Велики пост је назначен као: Велика четрдесетница на коју се наставља пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски за овај пост каже: "Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе, Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију."


 

СВЕТА ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА


 

    Света литургија пређеосвећених дарова, по правилу, врши се увече током Велике Четрдесетнице, сем суботе и недеље, и у прва три дана Велике Недеље, после потпуног целодневног поста. Ο њеном свакодневном вршењу сведочи 52. канон Петошестог сабора и древни типици. Типик Лавре светог Саве Освећеног предвиђа њено вршење само средом и петком и у прва три дана Велике Недеље, па се зато и у Триоду самогласни стиховњих стихира налазе на почетку стихира.

 

 Проф. Др Јован М. Фундулис

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
ВИЗАНТИЈСКОГ ЛИТУРГИЈСКОГ ТИПА


Света литургија пређеосвећених дарова, по правилу, врши се увече током Велике Четрдесетнице, сем суботе и недеље, и у прва три дана Велике Недеље, после потпуног целодневног поста. Ο њеном свакодневном вршењу сведочи 52. канон Петошесто
г сабора и древни типици. Типик Лавре светог Саве Освећеног предвиђа њено вршење само средом и петком и у прва три дана Велике Недеље, па се зато и у Триоду самогласни стиховњих стихира налазе на почетку стихира. Ванредно њено служење се предвиђа у дане Велике Четрдесетнице када се догоди спомен неког светог. Некада се служила и у среду и петак сиропусне недеље и на Велики Петак, али се данас више не служи. Приликом њеног служења четвртком самогласан и мученичан стиховњих стихира вечерње поју се као прве стихире на „Господе, завапих". Што се тиче њеног служења њеног служења ујутру потпуно је потиснуо исправни древни поредак. 
Од времена турског ропства постепено је превладало да се служи ујутру, са свим осталим монашким богослужењима (полуноћница, јутрења, први, трећи, шести и девети час, изобразитељна). И даље је спојена са вечерњом, као што то одвајкада предвиђа литургијски чин, али само формално. Разлог њеног премештања на јутарње сате не треба толико тражити у олакшању приступања светом причешћу, будући да су се хришћани у време када се то догодило иначе причешћивали само на велике празнике. Пре би требало да се доведе у везу са постом. Један зилот, савременик овог премештања литургије (XVII век) са вечерњих сати на јутарње, укорава хришћане свог доба зато што су муслимани били доследнији од њих у држању поста, пошто нису ништа јели цео дан, него само увече, док хришћани не само да нису постили у дане поста, него су исмевали Бога, вршећи вечерњу ујутру да би формално имали чисту савест. У побожним заједницама тога доба било је незамисливо кршење поста пре вечерње, те је зато као олакшавајуће решење смишљено да се вечерња премести на јутарње сате. У наставку је следила литургија пређеосвећених дарова. Заслужују похвалу покушаји који се чине у последње време да се време њеног служења врати на вечерње часове, као што је некада било, јер би на тај начин задобио смисао целодневни пост. У данашњим околностима ово је могуће само средом, будући да се петком увече служи акатист који је веома популаран у народу. Служење акатиста пре литургије пређеосвећених дарова је литургијски неприхватљиво, а после ње није уобичајено. Сем тога, служење акатиста у наставку литургије сувише би одужило богослужење, што би било на штету и акатиста и литургије.

Литургија пређеосвећених дарова је богослужење које има изузетно проучену структуру, која спаја вечерњу службу са поуком и светим причешћем унутар покајног карактера Велике Четрдесетнице. Она пружа дивну прилику за поучавање кроз тумачење дијелова Старог завета и представља један практичан позив за чешће учествовање у светом причешћу, што и јесте циљ њеног служења. Њено врешење ујутру наноси јој штету, зато што није могуће да у њој учествују они који су запослени. Из тог разлога покушај да се служење литургије пређеосвећених дарова врати на природно и предањско време њеног служења, односно да се служи средом увече, представља веома важан корак у правцу њеног искориштавања на прави начин. Потребно је само да се правилно схвата и предаје њена порука, а то је да се учествује у пречистим тајнама после упражњавања целодневног поста. Иначе, хришћани нека се причешћују суботом и недељом на литургији која се служи ујутро.

 

Прилози за одкуп црквеног земљишта

  Име Износ
1 Марјан и Слађана Драгићевић 100000
2 Davidshalls Begravningsbyrå 59000
3 Н.Н. 53000
4 СКУД "Ситан Вез" Малме 45500
5 Ћутић Драгутин 30000
Погледај целу листу
 
Документација
 

Прилози за грејање

  Име Износ
1 Марјан Драгићевић 5000
2 Миладин Драгићевић 5000
3 Arbetslaget Hjelm&Co 5000
4 PJ3 VVS Mamlö AB 5000
5 JP's Bar & Restaurant 5000
Погледај целу листу
 
 

Каталог спонзора

2014
2015
 

Распоред богослужења

 

ФЕБРУАР

 

03.Субота Света Литургија 09:00
  Вечерња служба 17:00
04.Недеља Света Литургија 10:00
10.Субота Света Литургија 09:00

Задушнице

  Вечерња служба 17:00
11.Недеља Света Литургија 10:00
  Месне покладе
  Вечерња служба 17:00
12.Понедељак Света Литургија 09:00

Света Три Јерарха

14.Среда Вечерња служба 17:00
15.Четвртак Света Литургија 09:00

Сретење Господње

17.Субота Света Литургија 09:00

Служи о. Сергеј из Копенхагена

  Вечерња служба 17:00
18.Недеља Света Литургија 10:00
  Беле покладе
21.Среда Света Литургија 09:00

Пређеосвећена Литургија

24.Субота Света Литургија 09:00
  Вечерња служба 17:00
25.Недеља Света Литургија 10:00
     

                        

 
 

FEBRUARI

 

03.Lördag Heliga Liturgi 09:00
  Aftongudstjänst 17:00
04.Söndag Heliga Liturgi 10:00
10.Lördag Heliga Liturgi 09:00

Åminnelse av de sommnade

  Aftongudstjänst 17:00
11.Söndag Heliga Liturgi 10:00
  Aftongudstjänst 17:00
12.Måndag Heliga Liturgi 09:00

De Tre Stora Hierarkerna

14.Onsdag Aftongudstjänst 17:00
15.Torsdag Heliga Liturgi 09:00

Vår Herres Guds osh Frälsares,Jesu Kristi,frambärande i Templet

17.Lördag Heliga Liturgi 09:00

fader Sergej från Köpenhamn

  Aftongudstjänst 17:00
18.Söndag Heliga Liturgi 10:00
21.Onsdag Heliga Liturgi 09:00

De Förutvigda gåvornas Liturgi

24.Lördag Heliga Liturgi 09:00
  Aftongudstjänst 17:00
25.Söndag Heliga Liturgi 10:00
     

 

Обавештење

Веронаука за децу и омладину, одржава се сваке недеље од 11.30 до 12.30 у просторијама Црквене општине у Малмеу.

 

Црква је отворена према       следећем распореду

Понедељак 09.00-15.00

Уторак

09.00-15.00
Среда 09.00-15.00
Четвртак 09.00-15.00
Петак 09.00-15.00
Субота 09.00-15.00
Недеља 09.00-15.00
 

ДУХОВНА МУЗИКА

Ангел Вопијаше 1
Ангел Вопијаше 2
Благослови душо моја Господа
Богородице Дијево 1
Богородице Дијево 2
Буди имја Господње
Достојно јест
Хиландарска звона
Христос Воскресе
Исполаети Деспота
Јелици во Христа креститесја
Људи ликујте
Одломак из житија Св. Симеона, Стефан Првовенчани
Пасхалне стихире
Плотију уснув
С нами Бог
Стихире Пасхе
Тебе појем
Текст Стефана Првовенчаног из житија Св. Симеона
Волсви персидствији
 
Псалам 135 (136) MP3
Тропар са Вел. повечерија MP3
Снами Бог MP3
Тебе појем MP3
Кудиар MP3
Оченаш  MP3
Христос воскресе MP3
Вјечнаја памјат MP3
Акатист MP3

                                           

 
 

Преузмите наш банер

 
 
   

 

 
 
   
T