Сабор св. архангела Михаила - Аранђеловдан
21.новембар/08.новембар
Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то
празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5).
Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у
ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху
створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који
беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом
одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање
ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха
александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига
Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у
Новембру? зато што Новембар представља девети месец после месеца
Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети
месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре
створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога
апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у
књизи „О небесној Јерархији”. Ти чинови су следећи: шестокрили
Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе
и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске
јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и
повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и
узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со
страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале:
свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы
твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13–15; св. Јуде
9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав,
а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих
укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а
осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се
увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству
свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све
огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред
свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би
нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и
прочих небесних сила безтелесних. Амин.
Свети краљ Стефан
Дечански - Мратиндан
24.новембар/11.новембар
Свети апостол
и јеванђелист
Матеј
29.новембар/16.новембар
Беше Матеј, син Алфејев, најпре цариник (тј. закупац и
скупљач пореза, или митар
Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу
необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био
у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на
Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се,
ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”.
Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља
(Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем,
трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе
у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се
опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање”. И
осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из
благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних
дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика
негдашњег српског благочешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св.
кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства
и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео
свој земни век, и као мученик скончао 1336. год. примивши венац
бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.
), и као таквога виде га Господ у
Капернауму и позва: хајде за мном. И уставши отиде за њим (Мат. 9,
9). По том Матеј приреди дочек Господу у својој кући и ту даде повод,
да Господ искаже неколике велике истине о своме доласку на земљу. По пријему Св. Духа Матеј свети проповедаше Јеванђеље у Партији, Мидији
и Етиопији, земљи црначкој. У Етиопији постави за епископа некога
Платона, следбеника свога, а он се повуче у молитвену самоћу у гору,
где му се Господ јави. Крсти жену и сина кнеза те земље, због чега
се кнез веома расрди, и посла једну стражу да доведе Матеја к њему
на суд. Војници одоше и вратише се кнезу говорећи, да чуше глас
Матејев али га никако не могоше очима видети. Тада кнез посла другу
стражу. Када се и ова стража приближи апостолу, овога облиста
светлост небеска, тако силна, да војници не могоше у њега гледати,
но испуњени страхом бацише оружје и вратише се. Тада кнез сам пође.
Приближивши се св. Матеју, засија од овога такав блесак, да кнез на
једанпут ослепи. Но апостол свети беше милостива срца: он се помоли
Богу, и кнез прогледа, – нажалост, прогледа само телесним очима али
не и духовним. Он ухвати св. Матеја и стави га на љуте муке. Наиме,
у два маха ложаше велики огањ на прсима његовим. Но сила Господња
сачува га жива и неповређена. Тада се апостол помоли Богу и предаде
дух свој Богу. Кнез нареди те и тело мучениково положише у оловни
сандук и бацише у море. Светитељ се јави епископу Платону и рече му
о своме телу и сандуку, где се налази. Епископ оде и изнесе сандук
са телом Матејевим. Видевши ово ново чудо кнез се крсти и прими име
Матеја. Затим остави кнез сву сујету светску и прими чин
презвитерски, и богоугодно послужи цркви. Када умре Платон, јави се
овоме Матеју апостол Матеј и усаветова га да се прими епископства. И
тако он се прими епископства и би пастир добри многе године, док га
Господ не позва у царство Своје бесмртно. Св. Матеј апостол написао
је Јеванђеље на јеврејском језику, које је убрзо преведено на грчки,
и на грчком до нас дошло, док се оно на јеврејском изгубило. За
овога Јеванђелиста каже се, да никада није јео месо, него се хранио
поврћем и воћем.
