Свети великомученик Димитрије - Митровдан
08.новембарр/26.октобар
Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше једин
ац син њихов, због чега би с великом пажњом
однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му
отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши
га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да
гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша
цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у
граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се
једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун
нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и
испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је
хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени
цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи
све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и
оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа.
У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти, страдалче
Христов, мужај се и крепи се!" После неколико дана посла цар војнике
у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на
молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и
сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро,
којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута
мала црква. Неки велмож Илирски Леонтије бејаше болестан од
неизлечиве болести. Он притече моштима св. Димитрија с молитвом, и
би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу
цркву на место старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар
Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград,
искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „станите, и не дирајте!"
И тако мошти св. Димитрија осташе заувек у Солуну. Као заштитник
Солуна св. Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун
од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Св. Димитрија сматрају
Руси покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26.
октобра 1581. год
Спомен Светог оца нашег
АРСЕНИЈА Сремца, архиепископа Српског
08.новембарр/26.октобар
ЕЛИКИ
јерарх Српске Цркве и наследник Светога Саве Арсеније беше родом
из Срема[1].
Још у младости замонаши се и предаде се искрено свесрдном
подвигу рад
и спасења душе. Но чувши за дивну личност и делатност
Светога Саве Арсеније оде к њему у Жичу, где га Сава љубазно
прими и уврсти у братство Жичко. Видећи ретке врлине у Арсенију
Сава га ускоро постави за игумана Жичке обитељи. Када Мађари
навалише на земље Српске, посла Сава Арсенија на југ, да тражи
за архиепископију неко место склонитије од Жиче. Арсеније изабра
Пећ, и ту сагради манастир и цркву Светим Апостолима, која се
доцније прозва црква Вазнесења Господња. Пред свој други полазак
за Јерусалим Св. Сава одреди Арсенија себи за наследника на
архиепископском престолу (1233. године). А када Сава при
повратку умре у Трнову, Арсеније навали на краља Владислава, да
пренесе тело Савино у Српску земљу. Арсеније је мудро управљао
Српском Црквом тридесет година (до 1263. г.), и упокојио се у
Господу 28. октобра 1266. године. На олтарном зиду Пећског храма
стоји написано: „Господи Боже наш вонми, посјети и благослови
храм сеј ... Помените же и мене грјешнаго Арсенија". Сахрањен је
ту у Пећском храму Светих Апостола. Године 1737., због спаљивања
Пећке патријаршије од стране Турака, мошти Светог Арсенија
однели су монаси из Пећи и, преко многих других места, оне су
доспеле у манастир Ждребаоник код Даниловграда, где се и до
данас налазе. Године пак 1933., по благослову Српског патријарха
и Синода, руски архиепскоп Нестор однео је део моштију Св.
Арсенија у Пекинг и у Харбин (у Манџурију), кад је тамо основана
Православна Црква.
Молитвама Светог Арсенија Српског нека
Господ помилује и спасе све нас, сав Српски род, све православне
хришћане, и све људе Божје. Амин.
