Покров Пресвете Богородице
14.октобар/01.октобар
Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као
покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим
ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према н
ама грешнима.
Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како
појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у
монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који
црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано
покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра
911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно
бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била
пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим
учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета
Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да
том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва
блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима,
мученицима и девицама. Св. Андреј видећи то јављање показа руком
Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу
над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче,
и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети
како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете
Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено
иштемо у невољама.
Свети апостол Тома
19.октобар/06.октобар
Један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење
Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног
догађаја. На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би
уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра
моја, и не буди невјеран него вјеран. И Тома узвикну: Господ мој и
Бог мој (Јов. 20)! После силаска Св. Духа, када апостоли метаху
коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију.
Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се
Господ јави и охрабри га. У Индији св. Тома обрати многе, великаше и
сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави
свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две
сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због
вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не
хтеше живети после крштења свога, и отпуштене. Ослободивши се брака
оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија,
најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше
се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за
веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа. Кнез
Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди
апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља.
И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома.
Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у
Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он
зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али
не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја
небесна. И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у
васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно
прослављење Матере Божје.
Свети мученици
Сергије и Вакхо - Срђевдан
20.октобар/07.октобар
Ови свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре
први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше
много због храбрости, мудрости и верности. Али кад чу цар, да су ова
два великаша његова хришћани, промени љубав своју према њима на гнев.
И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и
Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше
цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с
њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске
хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху
улицама града Рима на подсмех свима и свакоме. По том их посла цар у
Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се
и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје
време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се
одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише
ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно
ономе ко иште царства небескога." Антиох баци Сергија у тамницу, и
нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући
Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и
крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским
оде Господу. Пострада св. Вакх у граду Варвалису. Тада Сергије свети
би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па
тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му
оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце
славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни
витези вере Христове око 303. г.
