Сирна
седмица
После месопусне недеље, када престаје једење меса,
следи такозвана "сирна" седмица, током које је дозвољено да се
једе сир, то јест уопште млеко и млечни производи, као и јаја. У
све дане сирне седмице певају се нарочита молитвословља која су
за сваки дан наведена у Поеном триоду. Ова седмица представља
непосредну припрему за Велики пост, и као некакав постепени
прелазак ка њему, па се у богослужбеним песмама назива "предворјем
Божанственог покајања", "светлим претпразништвом уздржања" и "светлим
уводом у пост".
У дане сирне седмице (осим суботе) на јутрењу се не
певају песме канона Осмогласника уз оне песме уз које "доспева"
Трипјеснец. У среду и петак на
јутрењу пева се и канон Триода. За сирну среду и петак одређена је служба која је налик
великопосној, али ипак уз неке разлике у односу на њу. На
вечерњу после "Ниње отпушчајеши" певају се тропари: "Богородице
Дјево" "Креститељу Христов" и "Молите за ни" са земним поклонима,
а уместо сугубе јектеније: "Помилуј нас, Боже" чита се 40 пута "Господи,
помилуј"; после возгласа јереја "Сиј благословен", чита се "Небесниј
Царју" и произноси се молитва преподобног Јефрема Сиријског: "Господе
и Владико живота мога" са 16 поклона; после поклона, а пре
отпуста, чита се Трисвето, "Оче наш" и "Господи, помилуј" 12
пута. После вечерња служи се Велико повечерје. Али на њему нема
певања, као у Великом посту, а после "Достојно" читају се исти
они тропари као и обично на Малом повечерју. Ово велико
повечерје завршава се обичним малим отпустом. Полуноћница бива
са поклонима. На јутрењу се уместо "Бог Господ" пева "Алилуја" а
затим се, уместо тропара светоме и богородична, певају "Тројични
гласа". Осим трипјесњеца који су одређени за сваки дан сирне
седмице, у среду и петак се певају потпуни канони, при чему се
за оне песме за које постоји трипјесњец, канони Осмогласника и
Минеја изостављају. Песме Осмогласника се изостављају сасвим, а
песме Минеја певају се са другим песмама тога дана; свака од њих
се сједињује са претходном: трећа са првом, осма са шестом,
девета са седмом. После девете песме пева се Светилен Тројичан
гласа. После читања "Благо јест" уместо јектеније "Помилуј нас,
Боже", чита се 40 пута "Господи, помилуј". После возгласа јереја:
"Сиј благословен" чита се "Небесниј Царју" и чини се 16 поклона
са молитвом преподобног Јефрема Сиријског "Господе и Владико".
Часови се служе, као и у Великом посту, са молитвом преподобног
Јефрема и великим поклонима, али на њима не ударају у звона,
нема катизми и тропари часова се не певају, него читају. После
деветог часа одмах следе Изобразителен, али не почињу певањем "Блажен"
као у Великом посту, него читањем самих изобразитељних псалама
102. и 145; "Блажени" се читају, чита се и Символ вере.
После изобразитељних служи се обично свакодневно вечерње,
али са паримијом, а после сугубе јектеније "Помилуј мја Боже"
следе три велика поклона, уколико следећег дана нема никаквог
празника. У сирну среду и петак Литургија се не служи. Повечерје
на четвртак и на суботу је мало.
Ако у сирну среду или петак падне празник Света три
Јерарха (30. јануар) или Обретење главе светог Јована Претече
(24. фебруар), онда се служба ових празника преноси на сирни
уторак или четвртак. Али ако падне Сретење Господње или храмовни
празник, онда се обавезно служи празнична служба: само се на
крају вечерња, јутрења и сваког часа чине по три велика поклона
са молитвом преподобног Јефрема Сиријског.
Сирна субота посвећена је спомену Свих светих који су у
испосништву или подвигу засијали. Слично као што "војсковође
пред наоружаном и постројеном војском говоре о подвизима древних
јунака и тиме бодре војнике, тако и свети Оци онима који ступају
у пост указују на свете мужеве који су у посту засијали и уче их
да се пост не састоји само у одвајању од хране, него и у
обуздавању језика, срца и очију" (Синаксар). Јутрење се служи са
Великим славословљем. На јутрењу бива и друга песма канона.
КСтрадање Светог новомученика
Ђорђа Кратовца
24.фебруар/11.фебруар
лажени
Георгије — Ђорђе родио се у српском граду Кратову, на десет сати
хода од Штипа. Роди
тељи његови Димитрије и Сара беху људи
благочестиви. Када Ђорђу би шест година родитељи га дадоше да се
учи књизи; и он се учаше са великим упехом. Затим Ђорђе изучи
кујунџиски занат; но отац му умре, и он рано остаде сироче.
Диван лицем и веома стасит, Ђорђе се бојаше да остане у родном
месту, да га не би силом узели на двор султанов, што се тада
често догађало. Са тог разлога он отпутова у град Софију.
Настанивши се ту у дому просвећеног и побожног свештеника Петра,
он усаврши своја знања о вери и утврди се у љубави ка
хришћанској побожности. Убрзо Ђорђе паде у очи својим одличним
особинама. Мухамеданцима се прохте да овако узорног младића
привуку к себи. Они изабраше између својих учених људи, улема,
једног умешног човека да води разговор са Ђорђем.
Овај лукави
законик дође код Борђа тобож да наручи неки рад. Објаснивши Ђорђу
шта да му изради од донетог сребра за добру плату, мухамедански
учитељ похвали мајсторову вештину и његову даровитост. Затим му
говораше: ''Када би ти, младићу, примио нашу веру, оженио би се
ћерком градског аге, и тебе би обасипали поштовањем, те би постао
први човек у граду". Ђорђе му захвали на томе, и упита га: ''А је ли
слава земаљска трајна?" Законик одговори: ''Разуме се, све земаљско
није трајно, али Мухамед је обећао рајска уживања онима који
испуњују његове заповести".
Житије Преподобног оца нашег
СИМЕОНА Мироточивог
-
(Стефана Немање)
26.фебруар/13.фебруар
реподобни
Симеон Мироточиви - Стефан Немања. Велики владалац српског народа,
ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ
Православља, и
стребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви,
но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне.
Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се
те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и
веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими
монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон.
Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и
повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници
Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду,
заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту
су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом
Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине
Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам
месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи,
положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и
Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да
хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.
