Serbiska Ortodoxa Kyrkoförsamlingen S:t. Kyrillo och Methodius - Malmö

Organisationsnr.

846001-4676

Postgiro  894759-0


 

 

 

 

Тропар, гл.  2.


Просветитељи Богоносни Оци наши, као просветитељи Србски, свети првопастири и патријарси, истинити чувари апостолских предања, стубови непоколебљиви, учитељи Православља: Молите Владику свих, Господа Христа, да дарује мир свету и душама нашим велику милост.

 

Кондак,  гл.  3.


На престолу светитељском побожно поживисте и народ свој ка Богоразуму водисте, угодивши добро Богу: Зато од Њега бисте прослављени нетрулежношћу тела и чудесима, као ученици Божије благодати.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Тропар, гл.  4.


Данас међу светитељима празнујемо успомену доброг чувара апостолских догмата и пастира и учитеља Српске Цркве, преблаженог патријарха, светитеља Јоаникија. Славословимо Христа Бога нашега песмама по достојанству, кји нам је даровао Свога угодника, као доброг архипастира и учитеља, који се усрдно моли Цару свих Богу, да избави од беде душе наше.

 

Кондак,  гл.  3.


Показа се твоја светла успомена, архијереју, разрушивши таму туге и светлошћу дарова Небеских обасјавајући све који се окупише са радошћу. Од Бога си задобио благодат, светитељу Јоаникије , похвало светитеља и монаха.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Тропар глас 8.


У слави Христовој сапричасниче, и апостолима санаследниче, свештеномучениче Петре митрополите Дабробосански, и архипастиру Херцеговачки, што ради вјере праве за Христа пострада и сада светитељу с новомученицима моли Христа Бога и Спаса свију да спасе и род наш православни.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright © 2006-2007 by
S:t Kyrill och Methodius kyrkan i Malmö
Cedergatan 4

215 67 MALMÖ, SWEDEN
tel: 040 830 14
e-mail


Web desing by
Kovach

 

 

Вести


САБОР СВЕТИХ СРПСКИХ ПРОСВЕТИТЕЉА И УЧИТЕЉА


ВОГА дана спомињу се не сви српски светитељи уопште него само неколико архиепископа и патријараха, и то: Свети Сава, први српски архиепископ, назван равноапостолним; Арсеније, наследник светога Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсију у кротости" (Србљак); Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман Хиландарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље"; Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346. године патријарх, преминуо 1349. године; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376. године, и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу; Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388. године; Мака-рије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трапезарију при Пећском манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог вези-ра Мустафе (Мехмеда) Соколовића, упокојио се 1574. године; Гаврило, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском са-бору при патријарху Никону, због чега буде од Турака исјазаван за велеиздају и обешен 1656. године. Уз ове још се помињу Евстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије (епископ Рашки), Кирило (патријарх), Јован, Максим и Никон. Многа од њих подвизавали су се у Светој Гори, но сви беху „раби блази и вјерни, добри же дјелателије винограда Господња".


Спомен Светог оца нашег

ЈОАНИКИЈА II, архиепископа и првог патријарха Српског[1]

15.септембар/02.септембар 


ВОМ светом Јоаникију не зна се много пре но што је постао архиепископ Српски. Сигурно је да је рођен од побожних српских родитеља (изгледа негде око Призрена), који су највероватније били благороднијег  порекла. Да је Јоаникије био врло способан и обдарен види се из тога што га је тадашњи српски владар Стефан Душан (1331 — 1355 г.) узео на свој двор за свота логотета. Када пак премину тадашњи архиепископ Српски Данило II (1324— —1337 г.),[2] тада би сазван црквени сабор на коме за архиепископа би изабран овај свети Јоаникије о коме је реч. То беше 3. јануара 1338. године. Попут великих светитеља Божјих и јерараха Цркве Христове Тарасија, Никифора, Фотија и осталих, и овај свети би изабран из редова лаика и брзо прође све монашке и свештеничке чинове, и тако би хиротонисан за архиепископа на престолу Светога Саве.
     Као архиепископ, свети Јоаникије II је радио на добро Цркве Божје и на спасење своје Богом поверене му пастве. Тадашњу првопрестолну цркву у Пећи, коју подигоше архиепископи Никодим и Данило, он даде украсити дивним иконама и фрескама и свим осталим потребним стварима.
     У то време српски краљ Стефан Душан освоји многе грчке крајеве на југу и прошири веома своју земљу, па због тога реши да се прогласи за цара. Притом он одлучи да и Српског архиепископа саборски узвиси на степен патријарха. Јер овај краљ српски не мало поштоваше светог архиепископа Јоаникија и велику му част указиваше. Тако једном приликом у Приштини, када тамо Душан дочекиваше грчког владаоца Јована VI Кантакузина и за ту прилику дође позван и архиепископ Јоаникије, сам краљ прихвати на своје руке ногу светог архиепископа, док овај сјахиваше са коња, и смирено га целива у руку просећи од њега благослов.
О самом пак проглашењу архиепископа Српског Јоаникија за патријарха и  Српске  архиепископије за  патријаршију,  ево шта пишу биографи Српских краљева и архиепископа:  „После престављења господина архиепископа кир Данила (Другог), господин краљ Стефан (Душан) постави свога логотета на престолу Светога. Саве, и он остаде у архијерејству осам година. Када је тада господин краљ Стефан (Душан) у то време заузео многе земље и градове грчке, он се венча на царство у граду Скопљу и постави  архиепископа  кир  Јоаникија  за  патријарха.  Јоаникије патријарх пребивао је у дому Спасову[3] и украшавао је велику цркву многочасним и светим иконама и многоразличним свештеним сасудима, и другим различним златним и сребреним потребама, украшеним бисером и камењем, као што сведочи писмени црквени катастих. И постави многа сребрна кандила, која са собом донесе, и још к томе приложи дому Спасову многа села, и цркве у њима сазда, и на Кармилу (у Светој Земљи) сазда цркву Светог Илије и на Тавору цркву Светог Николе".[4] Толико о томе пишу биографи.
 

прочитај више...


Житије Светог свештеномученика

Петра, митрополита Дабробосанског

15.септембар/02.септембар 


Митрополит Петар. син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову, 24. јуна 1866. године. Богословију је учио у Рељеву (1883-1887), а Богословски факултет у Черновицама од 1887. до 1893. године. Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. У чин ђакона рукоположен је 7. септембра, а у чин презвитера 8. септембра 1895. године. За суплента у Богословском училишту у Рељеву именован је октобра 1893, а годину дана касније постављен је за професора. Конзисторијални саветник у Сарајеву постао је 1901. На овом положају затекао га је избор за епископа захумско-херцеговачког. Хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године. После упокојења митрополита дабробосанског Евгенија (Летице), постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.
     По избијању Другог светског рата, саветовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: “Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дјелио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и подјелим, и према томе мора се са народом судбина дјелити и остати на своме мјесту.” Доследно је бранио православну веру у српско писмо пред немачким Гестапом. Том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брал, иначе усташки повереник за Босну и Херцеговину. Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор “Беледија’, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки затвор “Керестинац” где је добио број 29781. Ту је обријан и одузета су му сва епископска обележја. После тешких мука одведен је у Копривницу, а потом у Јасеновац (или Госпић). По сведочењу Јове Фуртуле и Јове Лубуре из сарајевског среза, митрополит је убијен у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за пељење цигле. Међутим, није искључена и верзија да је митрополит Петар одведен у Госпић, односно Јадовно, где је мучки пострадао.
     На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, митрополит дабробосански Петар проглашен је за свештеномученика и причислен осталим светим из српског рода и хришћанско-православне вере.

Српска црква га прославља треће недеље у месецу септембру.

Прилози за одкуп црквеног земљишта

  Име Износ
1 Н.Н. 153000
2 Марјан и Слађана Драгићевић 100000
3 Davidshalls Begravningsbyrå 88000
4 СКУД "Ситан Вез" Малме 45500
5 Ћутић Драгутин 30000
Погледај целу листу
 
Документација
 

Прилози за грејање

  Име Износ
1 Марјан Драгићевић 5000
2 Миладин Драгићевић 5000
3 Arbetslaget Hjelm&Co 5000
4 PJ3 VVS Mamlö AB 5000
5 JP's Bar & Restaurant 5000
Погледај целу листу
 
 

Каталог спонзора

2014
2015
 

Распоред богослужења

 

АВГУСТ

 

27.Уторак Вечерња служба  17:00
28.Среда Света Литургија  09:00

Успење Пресвете Богородиве

30.Петак Акатист  17:00
31.Субота Света Литургија 09:00

служи о. Илија

  Вечерња служба  17:00

 

СЕПТЕМБАР

 

01.Недеља Света Литургија  10:00
07.Субота Света Литургија 09:00
  Вечерња служба  17:00
08.Недеља Света Литургија  10:00
10.Уторак Вечерња служба  17:00
11.Среда Света Литургија  09:00

Усековање главе Св. Јована Крститеља

14.Субота Света Литургија 09:00
  Вечерња служба  17:00
15.Недеља Света Литургија  10:00
20.Петак Вечерња служба  17:00
21.Субота Света Литургија  09:00

Рођење Пресвете Богородице

  Вечерња служба  17:00
22.Недеља Света Литургија  10:00
26.Четвртак Вечерња служба  17:00
27.Петак Света Литургија  09:00

Вочдвижење Часног Крста - Крстовдан

28.Субота Света Литургија 09:00
  Вечерња служба  17:00
29.Недеља Света Литургија  10:00

 

 

                        

 
 

AUGUST

 
27.Tisdag Aftongudstjänst  17:00
28.Onsdag Heliga Liturgi  09:00

Vår Allraheligaste Härskarina,Gudaföderskan och ständiga JungfruMarias insomnade

30.Fredag Akatist  17:00
31.Lördag Heliga Liturgi 09:00

fader Ilija

  Aftongudstjänst  17:00
 

SEPTEMBER

 
01.Söndag Heliga Liturgi  10:00
07.Lördag Heliga Liturgi 09:00
  Aftongudstjänst  17:00
08.Söndag Heliga Liturgi  10:00
10.Tisdag Aftongudstjänst  17:00
11.Onsdag Heliga Liturgi  09:00

Johannes Döparens halshuggning

14.Lördag Heliga Liturgi 09:00
  Aftongudstjänst  17:00
15.Söndag Heliga Liturgi  10:00
20.Fredag Aftongudstjänst  17:00
21.Lördag Heliga Liturgi  09:00

Vår Allraheligaste Härskarinna,Gudaföderska och ständiga Jungfru Marias födelse

  Aftongudstjänst  17:00
22.Söndag Heliga Liturgi  10:00
26.Torsdag Aftongudstjänst  17:00
27.Fredag Heliga Liturgi  09:00

Det dyrbara och livgivande Korsets allmänna upphöjelse

28.Lördag Heliga Liturgi 09:00
  Aftongudstjänst  17:00
29.Söndag Heliga Liturgi  10:00
     

 

Обавештење

Веронаука за децу и омладину, одржава се сваке недеље од 11.30 до 12.30 у просторијама Црквене општине у Малмеу.

 

Црква је отворена према       следећем распореду

Понедељак 09.00-15.00

Уторак

09.00-15.00
Среда 09.00-15.00
Четвртак 09.00-15.00
Петак 09.00-15.00
Субота 09.00-15.00
Недеља 09.00-15.00
 

ДУХОВНА МУЗИКА

Ангел Вопијаше 1
Ангел Вопијаше 2
Благослови душо моја Господа
Богородице Дијево 1
Богородице Дијево 2
Буди имја Господње
Достојно јест
Хиландарска звона
Христос Воскресе
Исполаети Деспота
Јелици во Христа креститесја
Људи ликујте
Одломак из житија Св. Симеона, Стефан Првовенчани
Пасхалне стихире
Плотију уснув
С нами Бог
Стихире Пасхе
Тебе појем
Текст Стефана Првовенчаног из житија Св. Симеона
Волсви персидствији
 
Псалам 135 (136) MP3
Тропар са Вел. повечерија MP3
Снами Бог MP3
Тебе појем MP3
Кудиар MP3
Оченаш  MP3
Христос воскресе MP3
Вјечнаја памјат MP3
Акатист MP3

                                           

 
 

Преузмите наш банер

 
 
   

 

 
 
   
T