Tropar, glas 4.

 
Roždestvo tvoje Hriste Bože naš, vozsija mirovi svjet razuma, v njem bo zvjezdam služaščij zvezdoju učahusja, tebje klanjatnsja solncu pravdi i tebje vjedeti s visoti vostoka, Gospodi slava tebje.
 

Rođenje Tvoje, Hriste, Bože naš, zasija svetu svetlost razuma, jer u njemu oni koji zvezdama služahu od zvezde se naučiše da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i Tebe da poznaju s visota Istoka, Gospode, slava Tebi.

 
Kondak, glas 3.

    
Djeva dnes presuščestvenago raždajet, i zemlja vertep nepristupnomu prinosit. Angeli s pastirmi slavoslovjat, volsvi že so zvjezdoju putešestvujut: nas bo radi rodisja otroča mlado, prevječni Bog.
 

 
Djeva danas Prevečnoga rađa, i zemlja pećinu nepristupnomu prinosi. Anđeli sa pastirima slavoslove, mudraci sa zvezdom putuju. Jer se nas radi rodi kao dete Predvečni Bog.

 

 

Copyright 2006 by
S:t Kyrill och Methodius kyrkan i Malmö
Cedergatan 4

215 67 MALMÖ, SWEDEN
tel: 040 830 14
e-mail

 


Web desing by
Kovach

 
 
   

 

 

 

 

 

 

 

Rođenje Spasitelja našeg Isusa Hrista - Božić -

   
    Rođenje Spasitelja našeg Isusa Hrista Božić, u prvim vekovima hrišćanstva nije slavljeno kao zaseban praznik. Crkveni pisci ovog perioda, na primer Origen i Tertulijan, nigde ga ne pominju. Od trećeg veka razvija se praznik Bogojavljenje (tj. Epifanija), u okviru kojega su slavljene projave božanske sile Hristove u svetu: Njegovo Rođenje, Krštenje, poklonjenje tri mudraca, čudesno umnoženje hlebova, pretvaranje vode u vino u Kani Galilejskoj, i drugo. Bogojavljenje je slavljeno 6. januara.
    Odvajanje Rođenja Hristovog od ostalih spomena i izdvajanje dana praznovanja za 25. decembar, dogodilo se u Rimu. Uzrok se nalazi u hrišćanskom otporu paganskim običajima. Naime, u Rimu su od 17. do 23. decembra slavljene saturnalije, tužne svečanosti u čast boga Saturna, posle kojih je 25. decembra sledio centralni praznik Rimske imperije praznik boga Sunca. Ovaj bog je smatran zaštitnikom Rimskog carstva. Nasuprot lažnome bogu, običnoj zvezdi, nebeskom telu, hrišćani su počeli da slave istinsko "Sunce Pravde sa visine istoka" Isusa Hrista (Tropar Božića, glas 4).
    Na Istoku, slavljenje Božića je verovatno prvi uveo sveti Vasilije Veliki u Kapadokiji. Sleduju mu sveti Grigorije Bogoslov, koji ga u Carigrad uvodi 379. godine, i sveti Jovan Zlatoust, u Antiohiji, 386. godine. Tokom petog veka, gotovo sve Crkve širom vaseljene prihvataju slavljenje Božića. Od tog vremena, na Istoku Bogojavljenje postaje praznik Hristovog Krštenja, dok je na Zapadu naglasak i dalje na projavi Božanstva Hristovog, pre svega na poklonjenju tri mudraca (tri kralja) Bogomladencu Hristu, zbog čega i ceo praznik nosi naziv po njima Sveta Tri Kralja.
    O postu pred Božić u početku nema pomena. Papa Lav Prvi (440461) spominje četiri posta, za svako godišnje doba po jedan. U zimskom postu koji on spominje, najverovatnije se nalaze začeci božićnog posta. Prva kazivanja o ovom postu imamo krajem petog veka na Saboru u Matiskotu u Galiji, u besedama Grigorija Velikog. Njegova obaveznost je bila neutvrđena sve do devetog veka.
     Dužina posta je bila takođe sporna. U nekim oblastima post je trajao četiri, negde šest, dvanaest, osamnaest ili četrdeset dana. U Carigradu će biti održan sabor o ovom pitanju u 12. veku, za vreme patrijarha Luke Hrisoverga, koji zahteva post od četrdeset dana. Poznati tumač kanona tog vremena Teodor Valsamon smatrao je da je ova odluka obavezna samo za monahe. Potpuno formiranje posta i Praznika u današnjem izgledu biće završeno u periodu ropstva pod Turcima. Dodajmo i to da je, po Predanju, prvi kondak napisan upravo za ovaj divni Praznik. Tvorac je sveti Jovan Slatkopojac u 6. veku; kanon Praznika je delo svetog Jovana Damasakina u osmom veku. Crkva nije statična niti je pak neki "konzervator" prošlosti. Ona uvek živi, raste i prilagođava punoću istine vere svakoj istorijskoj epohi. Na budućem velikom saboru Pravoslavne Crkve naći će se i tema mogućeg skraćenja posta.