Свети апостол Андреј Првозвани
Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар
по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када
св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје!
(Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за
Исусом. По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По
силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св.
Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у
земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру,
Грчкој и Пелопонезу, где и пострада. У Византији постави првога
епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и
прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији,
Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави
им епископе и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом
Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена
царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју
светога на муке, а потом распе на крсту. Докле год беше жив на крсту
апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху
сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се
опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека
необична светлост обасја га целог. То светлосно обасјање трајаше
пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу.
Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12
великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада св. Андреја
за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград.
Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.