Свети мученици Кирик и Јулита
Ова светитељка беше од рода племићског. Рано обудове и оста с
новорођеним младенцем Кириком. Живљаше у Иконији граду Ликаонијском,
и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по
рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви
онолико колико дете тога узраста могаше примити. Када Диоклецијан
нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина
крв. Јулита узе свога сина и склони се од гњева незнабожачког у град
Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као
хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита храбро изјави своју
веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете
на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „ја сам
хришћанин, пусти ме матери!" и поче ручицама својим гребати судију
одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, треснудете о земљу
и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде
Богу своју свету и невину душу. Видећи како Кирик пострада пре ње св.
Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји
мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена, 304
год. Мошти св. Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне.
Један део моштију ових светитеља налазе се у Охриду у цркви св.
Богородице Болничке.