Свети апостол и
јеванђелист Марко
Беше Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у
посланици својој првој назива сином својим, не сином по телу него
сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни, да
им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот
Његов. Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол
Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен
за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први
проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше
притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и
злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке
Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дође у
Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да
заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и
да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко
потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше
тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када
градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ,
где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се
врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се
број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци,
везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у
обор! Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се
најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави
му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!"
на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!" —
Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по
улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден
Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако
издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од
хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од
сваке муке и сваке болести.