Свети мученици
Сергије и Вакхо - Срђевдан
Ови свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре
први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше
много због храбрости, мудрости и верности. Али кад чу цар, да су ова
два великаша његова хришћани, промени љубав своју према њима на гнев.
И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и
Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше
цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с
њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске
хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху
улицама града Рима на подсмех свима и свакоме. По том их посла цар у
Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се
и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје
време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се
одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише
ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно
ономе ко иште царства небескога." Антиох баци Сергија у тамницу, и
нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући
Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и
крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским
оде Господу. Пострада св. Вакх у граду Варвалису. Тада Сергије свети
би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па
тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му
оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце
славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни
витези вере Христове око 303. г.