Свети Василије Велики
Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15
година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим
светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије
Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио
се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био
епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни
живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља,
велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум,
велики стројитељ и стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно
назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове,
која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су
многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска,
подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену.
Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића,
уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики
Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1.
јануара 379. год. и пресели у царство Христово.