МАКСИМА, архиепископа Влахозапланинског
вети
Максим бејаше син деспота српског Стефана слепог и деспотице
Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притешњен Турцима он
пребегне у Румунију, где буде посвећен на упражњени престо
архиепископа Влахозапланинског. Измирио завађене војводе Радула и
Богдана и спречио рат међу њима. У старијим годинама вратио се у
Крушедол, где је подигао манастир, и где се после дужег подвига и
упокојио 18. јануара 1546 године. Његове нетљење и чудотворне мошти
и сада леже у том манастиру.
Copyright © 2006 by
S:t
Kyrill
och Methodius kyrkan i
Malmö
Cedergatan 4
215 67 MALMÖ, SWEDEN
tel: 040 830 14
e-mail
Web desing
by
Kovach
Тропар, гл. 3.
Будући да си рођен и васпитан изван своје отаџбине, опет си постао вођа свога народа. Желећи Небескога Царства, земаљско си царство оставио и смирењем си Небеско благо задобио, преблажени Максиме: Зато те молимо да се молиш за душе наше..
Кондак, гл. 2.
Узео си на себе Крст многих невоља и иугнања си претрпео светитељу, Максиме свеосвећени, бивши лишен отаџбине твоје и Богом ти поданог стада: Све си то добро трпео, ради просвећења своје душе.