Спомен Светог оца нашег
МАКСИМА, архиепископа Влахозапланинског

вети Максим бејаше син деспота српског Стефана слепог и деспотице Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притешњен Турцима он пребегне у Румунију, где буде посвећен на упражњени престо архиепископа Влахозапланинског. Измирио завађене војводе Радула и Богдана и спречио рат међу њима. У старијим годинама вратио се у Крушедол, где је подигао манастир, и где се после дужег подвига и упокојио 18. јануара 1546 године. Његове нетљење и чудотворне мошти и сада леже у том манастиру.

 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright 2006 by
S:t Kyrill och Methodius kyrkan i Malmö
Cedergatan 4

215 67 MALMÖ, SWEDEN
tel: 040 830 14
e-mail

 


Web desing by
Kovach

 

Тропар, гл.  3.


Будући да си рођен и васпитан изван своје отаџбине, опет си постао вођа свога народа. Желећи Небескога Царства, земаљско си царство оставио и смирењем си Небеско благо задобио, преблажени Максиме: Зато те молимо да се молиш за душе наше..

Кондак, гл.  2.


Узео си на себе Крст многих невоља и иугнања си претрпео светитељу, Максиме свеосвећени, бивши лишен отаџбине твоје и Богом ти поданог стада: Све си то добро трпео, ради просвећења своје душе.