О посту

Pitanje: Šta je post i zašta je on potreban?

Odgovor:     Post je uzdržanje, dobrovoljno samoograničavanje u hrani, razonodi, opštenju sa svetom, post je izraz zahvalnosti Bogu za veliku iskupiteljsku žrtvu na Krstu, koju je prineo za nas sam Sin Božji, Gospod naš Isus Hristos.
   Prisetite se duševnog stanja posle obilnog obroka, kad se po celom telu razliva lenjost i raslabljenost, glava postaje teška, svest otupljuje, a u duši se začinju telesni životinjski instinkti... Kako tu mogu da nam padnu na pamet misli o Bogu, pokajanju ili o molitvi? Prezasićeno telo postaje potpuni gospodar čoveka i otvara vrata mnogobrojnim nečistim strastima.
   Post je najmoćnije oružje protiv robovanja telu, koje vojuje protiv nas, to je Bogom darovana mogućnost oslobađanja duhovnog bića čoveka kroz ograničavanje telesnog.
   O postu kao o jednom od sredstava za spasenje duše svedoči nam Sveto Pismo. Kada je Gospod zbog greha građana Ninevije osudio taj grad na uništenje, slično Sodomu i Gomoru i poslao im proroka Jonu da ih obavesti o tome, car Ninevije "
...usta sa svojega prijestola i skide sa sebe svoje odijelo, i obuče se u kostrijet, i sjede u pepeo, i proglasi se, i kaza se po Nineviji po zapovijesti carevoj i knezova njegovijeh govoreći: ljudi i stoka, ...da ne okuse ništa ...niti da piju vode i da prizivaju Boga jako, i da se vrati svaki sa svoga zloga puta... Ko zna, eda se povrati i raskaje Bog i povrati se od ljutoga gnjeva svojega, te ne izginemo. I Bog vidje djela njihova, gde se vratiše sa zloga puta svojega, i raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini"
(Knj. pr. Jone 4, 6-10).
   Na ovom primeru se vidi da post kao izraz pokajanja i žalosti zbog učinjenih grehova, otklanja kod pokajnika gnev Božji.
   Međutim, post nije samo izraz pokajanja i iskupiteljska žrtva zbog greha.
   Evo, šta o postu kaže prepodobni Jovan Lestvičnik:
"Post je prinuda koju vršimo nad prirodom i lišavanje grla naslade na koju je naviklo, gašenje plamena telesne požude, očišćenje molitve, svetilnik duše, stražar uma, spas od ogrubelosti, olakšica sna, zdravlje tela, vinovnik bestrašća, otpuštenje grehova, vrata i blaženstvo Raja" (Lestvica, Pouka 14).
   Uopštavajući gore navedeno, može se izvesti zaključak: post je jedno od najvažnijih sredstava za spasenje duše. Pri tome suština posta nije u tome da ne jedemo određenu vrstu hrane. Ako ne jedete meso, a satima sedite ispred televizora, to nije post. Ako vi za vreme posta idete u pozorište, na koncerte i druge ustanove za zabavu - to nije post. Ako gubite vreme na posete i prijem gostiju, aktivno "opštite" telefonom, provodite vreme u čitanju svetskih knjiga - to isto nije post.
   Ako vi sami, uzdržavajući se od mrsne hrane (mesne i mlečne hrane) i razonoda, ipak osuđujete druge za njihov "nemaran" život - to tim pre nije post.
   Post je uzdržanje od svega, što može da se ispreči između vas i Boga. Za vreme posta Hrišćani se uzdržavaju od intimnog bračnog života, post je povlačenje u svoju unutrašnjost i obitavanje tamo samo sa Gospodom, to je vreme samoanalize, pažljive retrospektive svoga života, period najaktivnijeg duhovnog rada na ispravljanju svojih nedostataka, iskorenjivanju strasti, očišćenju tela i duha.
   Za vreme posta Hrišćanin treba više pažnje i vremena da posveti odlaženju u crkvu, ličnoj molitvi, pomaganju bližnjima i činjenju dela milosrđa.
   Neki Sveti Oci kažu za post i molitve da su dva krila, koja uznose hrišćansku dušu na nebo.
Crkva je ustanovila ceo sistem postova, čije držanje od strane Hrišćanina doprinosi njegovom uspešnom savladavanju duhovnih podviga, usavršavanju duše i zadobijanju božanske blagodati Svetoga Duha.
Postovi se dele na jednodnevne i višednevne.
   Jednodnevni postovi su sreda i petak u toku godine, sa izuzetkom perioda od Božića do Krstovdana, Svetle sedmice i "trapavih" sedmica. Osim toga jednodnevni postovi su: Krstovdan, uoči Bogojavljenja, Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja - 29. avgusta/11. septembra, kao i Vozdviženje Časnog Krsta - Krstovdan (14/27. septembra).
   Višednevni postovi su: Veliki post i Strasna sedmica o Vaskrsu, Petrovski post, Velikogospojinski post i Božićni post.
   Postovi se razlikuju po stepenu strogosti: strogi post - dozvoljeno je uzimanje samo biljne hrane (povrće i voće) na vodi; manje strog post - dozvoljena je i upotreba ulja, a nedeljom i praznikom - riba.
   Mnogi se pitaju:
   Kako? Da ne jedemo meso? Pa kako ćemo imati snage da radimo ili bilo šta da preduzmemo?
   Hteli bismo samo da napomenemo da su najjače životinje na zemlji - slon, bik i bivo - travojedi, i da meso uopšte ne jedu.
   Isto tako i čovek, za vreme posta ne samo da ne gubi fizičku snagu i radnu sposobnost, već zbog očišćenja orzanizma od otrova i viška belančevina oseća veću lakoću u celom telom, njegova fizička snaga i umna aktivnost se znatno povećavaju.
   Još ranije smo pisali o tome da Bog nije zapovedio čoveku da radi ništa što mu ne bi bilo od koristi. U današnje vreme mnogi lekari naglašavaju da post pozitivno deluje na ceo organizam, dok neki, čak, priznaju i da je sistem pravoslavnih postova u stvari optimalni režim ishrane.
   Za trudnice, stare i bolesne tipik predviđa neke olakšice u postu. Treba znati da su tipikom oslobođeni ljudi koji su na putu i prinuđeni su da se hrane hranom koju mogu da nabave na putu (to se odnosi i na ljude u bolnicama, zatvorima i na one koji su prinuđeni da obrok uzimaju na poslu, a nemaju mogućnosti da sa sobom ponesu posnu hranu).
Svi ostali dužni su da se pridržavaju propisanih pravila posta u skladu sa tipikom i blagoslovom duhovnika.

(odlomak iz knjige "Crkveni život za početnike",
protojerej Aleksandar Torik, Svetigora, 2000)

ПОСНИ КУВАР

Питање: Шта је пост и зашта је он потребан?

Одговор:     Пост је уздржање, добровољно самоограничавање у храни, разоноди, општењу са светом, пост је израз захвалности Богу за велику искупитељску жртву на Крсту, коју је принео за нас сам Син Божји, Господ наш Исус Христос.
   Присетите се душевног стања после обилног оброка, кад се по целом телу разлива лењост и раслабљеност, глава постаје тешка, свест отупљује, а у души се зачињу телесни животињски инстинкти... Како ту могу да нам падну на памет мисли о Богу, покајању или о молитви? Презасићено тело постаје потпуни господар човека и отвара врата многобројним нечистим страстима.
   Пост је најмоћније оружје против робовања телу, које војује против нас, то је Богом дарована могућност ослобађања духовног бића човека кроз ограничавање телесног.
   О посту као о једном од средстава за спасење душе сведочи нам Свето Писмо. Када је Господ због греха грађана Ниневије осудио тај град на уништење, слично Содому и Гомору и послао им пророка Јону да их обавести о томе, цар Ниневије "
...уста са својега пријестола и скиде са себе своје одијело, и обуче се у костријет, и сједе у пепео, и прогласи се, и каза се по Ниневији по заповијести царевој и кнезова његовијех говорећи: људи и стока, ...да не окусе ништа ...нити да пију воде и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свога злога пута... Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутога гњева својега, те не изгинемо. И Бог видје дјела њихова, где се вратише са злога пута својега, и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини"
(Књ. пр. Јоне 4, 6-10).
   На овом примеру се види да пост као израз покајања и жалости због учињених грехова, отклања код покајника гнев Божји.
   Међутим, пост није само израз покајања и искупитељска жртва због греха.
   Ево, шта о посту каже преподобни Јован Лествичник:
"Пост је принуда коју вршимо над природом и лишавање грла насладе на коју је навикло, гашење пламена телесне пожуде, очишћење молитве, светилник душе, стражар ума, спас од огрубелости, олакшица сна, здравље тела, виновник бестрашћа, отпуштење грехова, врата и блаженство Раја" (Лествица, Поука 14).
   Уопштавајући горе наведено, може се извести закључак: пост је једно од најважнијих средстава за спасење душе. При томе суштина поста није у томе да не једемо одређену врсту хране. Ако не једете месо, а сатима седите испред телевизора, то није пост. Ако ви за време поста идете у позориште, на концерте и друге установе за забаву - то није пост. Ако губите време на посете и пријем гостију, активно "општите" телефоном, проводите време у читању светских књига - то исто није пост.
   Ако ви сами, уздржавајући се од мрсне хране (месне и млечне хране) и разонода, ипак осуђујете друге за њихов "немаран" живот - то тим пре није пост.
   Пост је уздржање од свега, што може да се испречи између вас и Бога. За време поста Хришћани се уздржавају од интимног брачног живота, пост је повлачење у своју унутрашњост и обитавање тамо само са Господом, то је време самоанализе, пажљиве ретроспективе свога живота, период најактивнијег духовног рада на исправљању својих недостатака, искорењивању страсти, очишћењу тела и духа.
   За време поста Хришћанин треба више пажње и времена да посвети одлажењу у цркву, личној молитви, помагању ближњима и чињењу дела милосрђа.
   Неки Свети Оци кажу за пост и молитве да су два крила, која узносе хришћанску душу на небо.
Црква је установила цео систем постова, чије држање од стране Хришћанина доприноси његовом успешном савладавању духовних подвига, усавршавању душе и задобијању божанске благодати Светога Духа.
Постови се деле на једнодневне и вишедневне.
   Једнодневни постови су среда и петак у току године, са изузетком периода од Божића до Крстовдана, Светле седмице и "трапавих" седмица. Осим тога једнодневни постови су: Крстовдан, уочи Богојављења, Усековање главе светог Јована Крститеља - 29. августа/11. септембра, као и Вoздвижење Часног Крста - Крстовдан (14/27. септембра).
   Вишедневни постови су: Велики пост и Страсна седмица о Васкрсу, Петровски пост, Великогоспојински пост и Божићни пост.
   Постови се разликују по степену строгости: строги пост - дозвољено је узимање само биљне хране (поврће и воће) на води; мање строг пост - дозвољена је и употреба уља, а недељом и празником - риба.
   Многи се питају:
   Како? Да не једемо месо? Па како ћемо имати снаге да радимо или било шта да предузмемо?
   Хтели бисмо само да напоменемо да су најјаче животиње на земљи - слон, бик и биво - травоједи, и да месо уопште не једу.
   Исто тако и човек, за време поста не само да не губи физичку снагу и радну способност, већ због очишћења орзанизма од отрова и вишка беланчевина осећа већу лакоћу у целом телом, његова физичка снага и умна активност се знатно повећавају.
   Још раније смо писали о томе да Бог није заповедио човеку да ради ништа што му не би било од користи. У данашње време многи лекари наглашавају да пост позитивно делује на цео организам, док неки, чак, признају и да је систем православних постова у ствари оптимални режим исхране.
   За труднице, старе и болесне типик предвиђа неке олакшице у посту. Треба знати да су типиком ослобођени људи који су на путу и принуђени су да се хране храном коју могу да набаве на путу (то се односи и на људе у болницама, затворима и на оне који су принуђени да оброк узимају на послу, а немају могућности да са собом понесу посну храну).
Сви остали дужни су да се придржавају прописаних правила поста у складу са типиком и благословом духовника.

(одломак из књиге "Црквени живот за почетнике",
протојереј Александар Торик, Светигора, 2000)