Јеромонах Амфилохије - Љубав јача од смрти

Јеромонах Амфилохије - Љубав јача од смрти

Ових дана певамо сверадосну песму Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт умишти и свима у гробовима живот дарова! Њеним речима прослављамо Христово васкрсење, а у њему и будуће васкрсење свих бића и твари. Како је радосно и дивно бити човек после Христовог васкрсења! И како бибио бесмислен људски живот без Њега!

Страшну и најсветију тајну посведочује нам ова песма. Оно што је људима немогуће постало је могуће Богочовеку. Христова смрт се претворила у лек од смрти. Његово распеће и његова смрт постали су сведочење неизмерне љубави Божије и човекољубља. Речи упућене ученицима: „Нема веће љубави од оне да ко живот свој положи за ближње, своје“, Он сам је први испунио и запечатио својом крвљу. Његова љубав иде и даље од распећа и смрти, до силаска у невиђбожни ад. До граница богоотуђеног ништавила. Силазећи, међутим, до смрти и до дубина ада, Он је те дубине ништавила прожео и испунио силом свог вечног божанског живота. Јер Он који је био човек,као једанод нас, истовремено је био и вечни Бог Својом човечанском природом је силазио у смрт, али је својим божанством победио смрт, подаривши човеку и свету могућност вечног живота. Тако је његова смрт постала – лек од смрти, а његов гроб – живоносни гроб. А и једно и друго – откривење и даривање вечне несебичне саможртвене Љубави, живоносне и победоносне, као једине основнеи бесмртне потке живота.

Та несебична, самоћртвена љубав постала је и остала од Христа па надаље јединиистински начин човековог постојања. Несебичном љубављу је Бог у Христу на Голготи открио себе и своју вечну истину, и свој вечни Лик људима; несебичном христоликом љубављу човек постаје прави човек, откривајући правог себе Богу и ближњима и свима створењима. Тако су Христова смрт и његово васкрсење постали за нас не само извор вечног живота и наше прослављање у Богу живоме и истинитоме него истовремено и путоказ свим људима: како да задобију тај вечни живот.

Како се задобија вечни живот? Саможртвеном љубављу. Христос нам поручује својом науком, смрћу и васкрсењем „Нову заповест вам дајем, да љубитеједни друге“. Како? „Као што сам ја вас љубио, положивши живот за многе“.

Кога Христос воли том својом вечном љубављу? Своје савременике, Своје рођаке, пријатеље и ученике? Свој народ? Само оне који му добро чине? Једну класу људи или једну расу? Само људе, као себи по природи сродне? Праведнике? Богате или сиромашне, здраве или болесне? – Његова љубав нема граница ни ограничења. Она је свеобухватна и свемилујућа љубав. За њу нема Грка ни Јеврејина, црнца или белца, Србина ни Немца. Она све и сва подједнако грли и свима се подједнако радује својом несмртном радошћу. По својој природи вечна и боговечна а по својствима свеобухватна и безгранична, она подједнако воли живе и мртве, праведне и грешне, људе и твари.

Само она љубав која је јача од смрти, права је и истинска љубав. А управо таква је Христова љубав. Јача је од смрти, шира и бескрајнија од васионе и свих знаних и незнаних светова. То је љубав која никога и ништа не заборавља. Све што је постојало од искони до данашњег дана и све шта ће постојати до краја света и века, њоме постоји и њоме се греје, њоме се испуњујеи одржава на равни живота. Љубав која воли садашњост а прошлост људи и бића предаје ништавилу – лажна је и демонска љубав. Таква љубав вара садашњост, одричући се и будућности. Љубав која није у стању да васкрсне мртваца и мртве свих времена и свих светова, сама је мртвац. Љубав која не може да победи демонско зло, грех и смрт и сама се претвара у обману и привид. Презре ли било кога или било шта од творевине Божије, љубав престаје бити љубав. Љубав која није спремна да сиђе у најмрачнија подземља људске огреховљености и невиђбожне богоотуђености, никада се не може претворити у живот и светлост људима. Једино је Христос обасјао свет таквом љубављу, зато је и могао назвати себе „светлост света“. Као такавон мири и отвара гробове мртвих, обасјава срца живих обједињујући и васкрсавајући мртве и живе и испуњујући их неуништивом надом на живот вечни, и стварношћу тог живота.

Таква је Христова љубав, а кроз њега и веру у њега, и кроз живот по њему и његовим заповестима таква постаје и љубав свих оних људи на земљи који ходе његовим путем који носе његов живоносни Крст и који воле његовом љубављу. Такви су били светитељи. На такву љубав смо призвани првенствено ми који носимо његово име. Зато, онај који је Христов на земљи и који жели да буде његов у вечности нека се испуњава његовом васкрсном, вечном и од смрти јачом љубављу према свима људима и свима бићима. По тој љубави се познају и по њој ће бити препознати његови ученици и признати на Страшном суду.

Угледаш ли, брате, јутарњу звезду на небу или цвет у пољу, знај то те Христос милује преко њих својом љубављу и обасјава својом светлошћу. Сретнеш ли сиромаха на путу, знај то ти Христос долази у походе да испроба твоју веру и твоје братољубље. Видиш ли сузу у оку сретнеш ли се са страдањем и патњом људи, бића и твари, знај, то Христов крст продире и просијава кроз бића, простор и време. Радиш ли у њиви или у фабрици или у болници, не заборави ни за трен да су сви они са којима се свакодневно срећеш твоја христолика браћа и вечна сабраћа. Христос их је уткао у твој живот да провери твоју љубав и твоје трпљење. Увреди ли те било ко или ти учини неправду, сети се да је и за њега Христос пролио своју крв и не враћај му истом мером. Јер тиме се зло умножава а добро умањује, мржња триумфује а љубав ишчезава и хлади. А где се мржња умножи, ту више брат не познаје брата, ту човек постаје слеп за Бога и за другог човека. Наместо живота, ту почиње да господари смрт, наместо мира немир, наместо светлости мрак и тама. Шта су ситне и бедне људске страсти и увреде у односу на ову велику и неизмерну тајну вечног живота и љубави подареним нам откривеним у Христовој смрти и васкрсењу?

Зато, бесмртна децо Божија, и вечна браћо и сабраћо, опростимо једни другима све увреде Христовим васкрсењем. Поздравимо једни друге и све људе и сва бића живоносним поздравом: Христос васкрсе! Загрлимо једни друге и сву творевину светим Христовим загрљајем и запевајмо сверадосну песму живота и неуништиве наде: Христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! Песму свеобухватне љубави, јаче од смрти.