|
|
Web desing
by
|
![]()
![]()
![]()
![]()
![]()
![]()
![]()
Занатлије
славне, веште свом занату,
Тамо, сви су
тамо, у Небеском јату.
Из тамнице
сужњи, из болнице болни,
Паћеници
овде, убоги, невољни.
Радују се
тамо, око Светог Саве,
К’о
синови царски, посред царске слaве.
И војници
храбри, Божји осветници,
Многи
богомољци, многи добротворци.
Удовице тужне
и мајке без деце,
Све су
убројане у Божије Свеце.
Што са
горчинама живише најљућим,
Али немогуће
сматраше могућим.
Покољења
многа од најбољег соја,
Народ, Божји
народ, без броја и броја.
То је она
вечна Небеска Србија,
Што к'о јато
звезда пред Богом се сија.
О, Преблаги
Боже, у Три Ипостаси,
Уброј и нас
грешне у Свете и Спаси!
Молимо Те,
Христе, за наш народ цео,
Да би га до
Раја белога довео!
Небеска Србија Србија је
рајска,
Миомирна, красна као ружа
мајска.
Ту су оци наши и праоци
свети,
Што са Крстом Часним
достигоше мети.
Ту жупани
Српски, краљеви и цари,
И витези Крста, и нови и
стари.
Ту мајка
јунака и сестара јато,
У плачевној
патњи сијају к'о злато.
Ту чете
посника и Светаца благи,
И многи и
многи и сродници драги.
Ту монаси
часни, монахиње бледе,
Вечну
Светлост Божју сад весело гледе.
Ту свечари
Српски и задужбинари,
Борци и
страдалци и млади и стари.
И девојке
миле и дечица мала
Што су за
свог Христа радо пострадала.
Мачем
посечена, огњем сагорена,
К'о шибљика
млада, ветром оборена.
Домаћини ту
су што у дому своме,
Палише
кандила Богу Превечноме.
![]() 15. јуни
![]()
![]()
![]()
![]()
|